Bogatstvo biljaka

Flavonoidi su jedinjenja biljnog porekla koja se nalaze u voću, povrću, čaju i kakaou. Ona daju karakterističnu boju određenim namirnicama, štite biljke od ultravioletnog zračenja i infekcija, a korisni su i za ljudsko zdravlje. Nekada se za ovu grupu koristio naziv “vitamin P”, međutim, kasnije je utvrđeno da ta jedinjenja u stvari nisu vitamini.

Flavonoidi su poznati po svojim antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima, veoma su korisni za detoksikaciju i smanjuju rizik od mnogih hroničnih bolesti.

Vrste flavonoida

Flavonoide su naučnici prvi put izolovali 1930. iz pomorandže i mislili su da je to neka vrsta vitamina, pa su ga nazvali vitamin P. Kasnije je utvrđeno da do nije tačno. Danas je poznato oko 6000 vrsta flavonoida, u koje spadaju

1. Flavonoli – kempferol, kvercetin, miricetin i fisetin; nalaze se u maslinovom ulju, luku, kelju, paradajzu, čaju
2. Flavoni – izvori su peršun, nana, celer, kamilice
3. Flavanoni – hesperidin, naringenin i erodiktiol, oni daju gorkast ukus narandžama, limunu i drugim citrusima
4. Izoflavoni – najpoznatiji su genistetin i daidzein, a glavni izvor im je soja
5. Antocijanidini – oni daju karakterističnu purpurnu i plavu boju jagodama, borovnicama, kupinama, grožđu

Zdravstvene dobrobiti flavonoida

Na osnovu onoga što se dosad zna, najbolje je proučena sposobnost flavonoida da deluju kao antiksidansi. Dokazana je njihova sposobnost da smanje formiranje reaktivnih slobodnih radikala u organizmu, koji dovode do ćelijskih oštećenja.

Zdravlje mozga. Nekoliko proučavanja flavanola iz kakaoa ukazuju da oni mogu da zaštite ćelije mozga i podstaknu rad mozga kod ljudi.

Dijabetes. Jedno proučavanje je otkrilo da je visok prehrambeni unos flavonoida povezan sa manjim rizikom od dijabetesa tip 2. Na svakih 300 mg flavonoida koji se konzumiraju dnevno, rizik od dijabetesa opada za dodatnih 5%.

Treba takođe imati u vidu da istraživanja ukazuju da se flavonoidi u organizmu brzo razgrađuju i izlučuju, kao i da na njihovu apsorpciju značajno utiče da li se uporedo sa njima konzumiraju masti i proteini, a takođe, na njihovu apsorpciju utiče i individualni sastav crevne flore.